Nanine priče: Kako je horoz nadmudrio cara na divanu?

Pričala meni nana kako je njoj nana pričala priču o horozu koji se jednog dana odlučio zaputiti u posjetu caru na divanu, kako bi od cara uzeo malo dukata…

U jednom selu živio horoz sa nekoliko koka. Horoz je imao jednu kraću, štulavu nogu pa je sve poslove teške volje radio. Bili su sretni i zadovoljni sve dok koke ne prestadoše da liježu jaja. Glad zavlada među njima, pa horoz odluči da ode caru na divan i traži dukate kako bi kupio kokama hranu.

Da bi došao do carevog dvora morao je proći kroz šumu. Samo što je počeo svoj pohod na štulavoj nozi, naiđe na lisicu:

  • Gdje ćeš to, horo?
  • Idem caru na divan.
  • A šta ćeš tamo?
  • Odoh da mu tražim dukate da nahranim svoje koke.
  • Mogu li i ja poći sa tobom, horo?
  • Možeš, ali je carev divan daleko, posustat ćeš.
  • Ako ti ne posustaneš sa takvom nogom, neću ni ja sigurno…

I tako njih dvoje krenuše dalje kroz šumu. Nakon nekog vremena, lisica se umori i stade.

  • Šta je lijo, ne možeš dalje?
  • Nemam više snage horo, de me ponesi.
  • Hajd’ pod krilo, ali budi mirna.

Lisica se zavuče horozu pod krilo i nastaviše tako dalje kroz šumu. Ubrzo se ispred njih stvori medvjed:

  • Gdje ćeš to, horo?
  • Idem caru na divan.
  • A šta ćeš tamo?
  • Odoh da mu tražim dukate da nahranim svoje koke.
  • Mogu li i ja poći sa tobom, horo?
  • Možeš, ali je carev divan daleko, posustat ćeš.
  • Ako ti ne posustaneš sa takvom nogom, neću ni ja sigurno…

Dopusti horoz i medvjedu da pođe sa njim caru na divan i da traži dukate za sebe. Međutim, i medvjed se ubrzo umori i poče kukati:

  • Horo, ja ne mogu dalje, možeš li me ponijeti do cara?
  • Mogu. Uvuci se pod krilo, ali budi miran.

Štulajući na jednoj nozi, sa nekoliko šumskih životinja ispod svoga krila, horoz je bio sve bliži caru na divanu. U neposrednoj blizini dvorca, presretoše ga pčele:

  • Gdje ćeš to, horo?
  • Idem caru na divan.
  • A šta ćeš tamo?
  • Odoh da mu tražim dukate da nahranim svoje koke.
  • Možemo li i mi poći sa tobom, horo?
  • Možete, možete, ali nemojte da vas car ugleda tako u roju grupisane, da se ne prepadne. Sakrijte se u moje perje, pa kada ja dobijem dovoljno za sebe, onda mu i vi tražite dukate.

I tako pčele poslušaše horoza i sakriše se u njegovo perje. Došavši pred sami dvor, horoz zapjeva:

  • Kukuriku, kukuriku, caru na divanu.

Car se prenu iz sna, ljut što ga je horoz probudio i natjera svoje sluge da ga uhvate i bace među ćurane. Sluge uhvatiše horoza i baciše ga u kavez sa ćuranima, a horoz ispusti lisicu ispod krila i izvuče se iz kaveza, pa ode caru pod prozore:

  • Kukuriku, kukuriku, u inat caru na divanu.

Car ponovo pozva svoje sluge i naredi im da uhvate horoza i odvedu ga u staju sa konjima da ga carevi konjevi ubiju. Sluge ponovo uhvatiše horu sa štulavom nogom i baciše ga u staju. Horoz razvuče svoja krila, izbaci medvjeda među konje i pobježe iz staje caru pod prozore:

  • Kukuriku, kukuriku, u inat caru na divanu.

Car već vidno bijesan što ga je horoz dva puta nadmudrio, odluči sam otići po horoza, uhvatiti ga i skuhati ga za večeru. Izađe pred dvor, uhvati horoza za onu štulavu nogu i uvuče ga u svoje dvore. U tom trenutku horoz pusti pčele iz svoga perja i one napadnuše cara koji zavika:

  • Horo, pomagaj, skloni ove pčele od mene. Za svaku ću ti perku svezati po jedan dukat, samo nek’ me prestanu ujedati.

Kad to ču horoz, naredi pčelama da prestanu ujedati cara.
Car posla sluge da donesu dukate i na svaku horinu perku sveza po jedan dukat, baš kako je i obećao. I tako horoz sa štulavom nogom nadmudri cara na divanu i vrati se kući svojim kokama sa hranom i dukatima koji su im bili dovoljni do kraja života.

Piše: Tarik Jažić

Dobro došli na Kameni Spavač
Podržite naš rad klikom na LIKE ispod.
Hvala